{"id":1057,"date":"2025-01-20T11:05:50","date_gmt":"2025-01-20T11:05:50","guid":{"rendered":"https:\/\/liwell.org\/?page_id=1057"},"modified":"2025-01-28T08:51:01","modified_gmt":"2025-01-28T08:51:01","slug":"dementia-web","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/liwell.org\/sr\/dementia-web\/","title":{"rendered":"Dementia-web"},"content":{"rendered":"
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Demencija<\/strong> je zajedni\u010dki naziv za niz simptoma koji dovode do gubitka mentalnih sposobnosti poput sposobnosti razmi\u0161ljanja, pam\u0107enja, logi\u010dkog zaklju\u010divanja, kao i promene u pona\u0161anju , u karakteru, neo\u010dekivane promene raspolo\u017eenja.<\/p>

Demencija znatno naru\u0161ava kvalitet \u017eivota. Saznanje da bolujete od ove bolesti mo\u017ee biti veoma neugodno u prvi mah, ali postoji sve vi\u0161e na\u010dina da se \u017eivot osoba sa demencijom u\u010dini \u0161to je mogu\u0107e kvalitetnijim. Zbrinjavanje ovakvih pacijenata je naporno i fizi\u010dki i emotivno, vremenom i ekonomski iscrpljuju\u0107e, tako da mo\u017ee ozbiljno uticati na psihofizi\u010dko zdravlje negovatelja i porodice. Uvid u rastu\u0107i broj raspolo\u017eivih mera pomo\u0107i, olak\u0161ava proces nege obolelih od demencije i donekle odr\u017eava nivo kvaliteta op\u0161teg funkcionisanja.<\/p>

Naj\u010de\u0161\u0107a pitanja koja se name\u0107u u vezi sa ovim sve rasprostranjenijim zdravstvenim problemom:<\/p>

  • \u0160ta je to demencija?<\/li>
  • Postoje li rani, upozoravaju\u0107i znaci?<\/li>
  • Kako prihvatiti novonastalo stanje i pripremiti se za promene koje neminovno dolaze u daljem toku bolesti?<\/li><\/ul>

    \u0160ta je to demencija?<\/strong><\/p>

    Postoji niz stanja koji potpadaju pod op\u0161tu oznaku demencije. Naj\u010de\u0161\u0107a je Alchajmerova bolest koja poga\u0111a od 50 do 70% obolelih od demencije. Razli\u010dite demencije uti\u010du na sposobnost mozga da razmi\u0161lja i pamti, dramati\u010dno uti\u010du\u0107i na sposobnost neke osobe da obavlja svakodnevne zadatke. U svojim uznapredovalim oblicima, oboleli od demencije ne mogu pre\u017eiveti bez stalne nege.<\/p>

    U manjem ili ve\u0107em stepenu zastupljene su promene u pam\u0107enju, u planiranju, dono\u0161enju odluka, snala\u017eenju u prostoru, govoru, raspolo\u017eenju. Po\u010detak bolesti je naj\u010de\u0161\u0107e postepen, simptomi na po\u010detku mogu biti toliko blagi da su te\u0161ko primetni. Pogor\u0161anje je obi\u010dno sporo, ali neumitno dovodi i do poreme\u0107aja pona\u0161anja i izmena li\u010dnosti, te do potpunog gubitka svakodnevnih ve\u0161tina tj. do toga da obolela osoba prestaje biti nezavisna, a u uznapredovalom stadijumu ne mo\u017ee samostalno da se obu\u010de, kupa, jede, hoda.<\/p>

    Tipovi demencije<\/strong><\/p>

    Posle Alchajmerove bolesti, slede\u0107i naj\u010de\u0161\u0107i oblik demencije je vaskularna demencija. Ovo stanje se mo\u017ee javiti nakon mo\u017edanog udara i predstavlja oko \u010detvrtinu slu\u010dajeva demencije. Ostali relativno uobi\u010dajeni oblici obuhvataju demenciju sa Levijevim telima i frontotemporalnu demenciju.<\/p>

    Alchajmerova bolest<\/strong><\/p>

    Ovo je naj\u010de\u0161\u0107i tip demencije - oko dve tre\u0107ine ljudi sa demencijom ima Alchajmerovu bolest. Iako jo\u0161 uvek ne znamo definitivne uzroke, poznato je da u mozgu dolazi do tipi\u010dnih promena \u2013 smanjenja zapremine mozga i naru\u0161avanja mo\u017edanih funkcija.<\/p>

    Bolest prolazi kroz tri faze. U ranom stadijumu primetni su problemi u pam\u0107enju novih doga\u0111aja, orijentaciji u prostoru, \u010dak i u poznatoj sredini. Mogu biti prisutni i problemi u rukovo\u0111enju finansijama (npr. pla\u0107anje ra\u010duna). Mogu da budu prisutne i pote\u0161ko\u0107e na planu govora, u smislu razumevanja slo\u017eenijih re\u010denica, a i pronala\u017eenja re\u010di. Samostalnost je samo blago naru\u0161ena i pacijenti mogu da funkcioni\u0161u uz manje intervencije sa strane i naj\u010de\u0161\u0107e \u017eive u svom doma\u0107instvu. Ponekad se javljaju depresija, apatija i anksioznost. U drugom, tzv. umerenom ili srednjem stadijumu bolesti dolazi do pogor\u0161anja ve\u0107 pomenutih saznajnih funkcija \u0161to dovodi do zna\u010dajnijeg naru\u0161avanja aktivnosti u svakodnevnom \u017eivotu. U ovom stadijumu postoji rizik od ispoljavanja izra\u017eenijih poreme\u0107aja na planu pona\u0161anja i psiholo\u0161kih problema koji pogor\u0161avaju ve\u0107 zna\u010dajnije o\u0161te\u0107enu samostalnost bolesnika i dolazi do stanja kada ne mogu da izlaze sami van svoje ku\u0107e i\/ili da \u017eive bez druge osobe. U tre\u0107oj fazi, tzv. kasnom stadijumu bolesti, koji podrazumeva skoro potpunu zavisnost od druge osobe, pacijenti imaju probleme i oko osnovnih jednostavnih aktivnosti, kao \u0161to su uzimanje hrane, kupanje i obla\u010denje.<\/p>

    Napredovanjem bolesti pacijenti kao da zaboravljaju da hodaju i sve su te\u017ee pokretni, do stadijuma kada postaju vezani za bolesni\u010dku postelju. Usporenost i uko\u010denost koja se razvija mo\u017ee da podse\u0107a na Parkinsonizam. Epilepti\u010dki napadi tako\u0111e mogu da se jave u ovom stadijumu. Sve ovo vodi ka velikom riziku za razvoj upale plu\u0107a, urinarnih infekcija i drugih stanja koja mogu da se zavr\u0161e fatalno.<\/p>

    Frontotemporalna demencija<\/strong><\/p>

    Frontotemporalna demencija je grupa stanja koja poga\u0111aju frontalne (\u010deone), i\/ili temporalne (slepoo\u010dne) re\u017enjeve mozga. Ukoliko su vi\u0161e zahva\u0107eni frontalni re\u017enjevi, bi\u0107e izra\u017eenije pote\u0161ko\u0107e sa motivacijom, planiranjem i organizovanjem, kontrolom emocija i odr\u017eavanjem dru\u0161tveno prihvatljivog pona\u0161anja. U slu\u010daju kada su zahva\u0107eni temporalni re\u017enjevi, vi\u0161e su ispoljene pote\u0161ko\u0107e sa govorom i\/ili razumevanjem jezika. Ova demencija se \u010de\u0161\u0107e poga\u0111a mla\u0111e osobe, naj\u010de\u0161\u0107e se javlja izme\u0111u 45. i 60. godine \u017eivota.<\/p>

    Demencija sa Levijevim telima<\/strong><\/p>

    U ovom tipu demencije dolazi do poreme\u0107aja u motornim aktivnostima (slika koja podse\u0107a na Parkinsonizam) uz promenu pa\u017enje i vidnih funkcija, kao i pona\u0161anja, s tim \u0161to je va\u017eno da se poreme\u0107aji pokretljivosti i demencije razvijaju paralelno ili sledstveno tokom nekoliko godina. Stanje svesti i pa\u017enje obolelih je promenljivo iz sata u sat ili kra\u0107e, od epizoda sa te\u0161kom konfuzijom do skoro normalnog funkcionisanja. Halucinacije, naj\u010de\u0161\u0107e vidne (slike koji drugi ljudi ne vide) se javljaju veoma rano na po\u010detku bolesti. Na primer, bolesnici opisuju do detalja slike \u017eivotinja, ljudi ili predmeta, scene koje drugi ne vide. Za razliku od halucinacija u okviru psihijatrijskih bolesti ovde se retko javljaju strah i zabrinutost, tako da ih \u010desto i ne pominju te ih je tokom dijagnosti\u010dkog intervjua potrebno ciljano pitati. Interesantno je napomenuti da se javljaju poreme\u0107aji spavanja sa \u201e\u017eivim snovima\u201c, u kojima ih neko naj\u010de\u0161\u0107e juri, proganja i gde, brane\u0107i se, mogu da izazovu razli\u010dite povrede sebi i osobama oko sebe. Ovo oboljenje se povezuje sa postojanjem \u201eLevijevih tela\u201c (specifi\u010dnih proteinskih nakupina) u mo\u017edanim \u0107elijama i njihovim nastavcima.<\/p>

    Vaskularna demencija<\/strong><\/p>

    Ovaj tip demencije mo\u017ee da se javi veoma brzo nakon mo\u017edanog udara (3 meseca) ili da se razvija postepeno kada se radi o multiplim promenama u malim krvnim sudovima mozga. Kod ove demencije postoje ispadi na planu pona\u0161anja, kao i problemi sa pa\u017enjom, pam\u0107enjem i govorom. Za razliku od Alchajmerove bolesti, ovde ve\u0107 na po\u010detku mo\u017eemo da o\u010dekujemo i motorne simptome, kao \u0161to je (naj\u010de\u0161\u0107e) \u201eParkinsonizam donjeg dela tela\u201c. Uobi\u010dajena za ovaj tip demencije su pogor\u0161anja u etapama.<\/p>

    Postoje li rani, upozoravaju\u0107i znaci?<\/strong><\/p>

    Rani znaci demencije mogu biti suptilni i te\u0161ko ih je prepoznati. Javljaju se u razli\u010ditim sferama psihi\u010dkog \u017eivota i op\u0161teg funkcionisanja.<\/p>

    Ovo su neki od znakova upozorenja, ukoliko na nekoliko njih odgovorite s \"DA\", trebalo bi da potra\u017eite pomo\u0107 lekara.<\/p>

    1. Da li imate te\u0161ko\u0107a da se prisetite nedavnog razgovora? Gubitak kratkotrajnog pam\u0107enja mo\u017ee biti rani simptom demencije.<\/li>
    2. Imate li pote\u0161ko\u0107a u obavljanju svakodnevnih aktivnosti koje vam ranije nisu bile problem poput obla\u010denja, upotrebe ku\u0107nih aparata, obavljanja li\u010dne higijene, obavljanja telefonskog poziva i sli\u010dno?<\/li>
    3. Da li se doga\u0111a da se izgubite u prostoru koji vam je poznat? Da li imate probleme u snala\u017eenju u gradskom prevozu, pote\u0161ko\u0107e u pronala\u017eenju svoje ku\u0107e ili pijace, po\u0161te, banke ili doma zdravlja, uprkos tome \u0161to ste taj put koristili godinama. Da li se de\u0161ava da ne mo\u017eete da se setite koji je danas dan, mesec, godina?<\/li>
    4. Da li imate problema u planiranju - da li imate problem da platite ra\u010dun, kupujete u prodavnici bez spiska, spremite ru\u010dak bez recepta?<\/li>
    5. Problemi u govoru - Zaboravljate odre\u0111ene re\u010di?<\/li>
    6. Nagle promene raspolo\u017eenja \u2013 da li postajete naglo tu\u017eni i\/ili sre\u0107ni bez posebnog razloga?<\/li>
    7. Gubitak motivacije - Da li ste prestali da se bavite aktivnostima koje su vam ranije pri\u010dinjavale zadovoljstvo?<\/li>
    8. Promene u spavanju - Spavate li vi\u0161e nego pre, da li vi\u0161e spavate danju?<\/li><\/ol>

      Kako prihvatiti novonastalo stanje i pripremiti se za promene koje neminovno dolaze u daljem toku bolesti?<\/strong><\/p>

      Ukoliko mislite da imate demenciju, va\u017eno je da posetite lekara da bi se \u0161to pre postavila ta\u010dna dijagnoza. Dijagnosti\u010dke procedure obuhvataju op\u0161ti pregled, razgovor o ranijim bolestima, razgovor sa porodicom\/osobom koja poznaje pacijenta, laboratorijske analize, odre\u0111ivanje nivoa hormona \u0161titaste \u017elezde, odre\u0111ivanje nivoa vitamina B12, pregled psihijatra, neurologa, psiholo\u0161ko i neuropsiholo\u0161ko testiranje, snimanje mozga (CT ili NMR). Detaljno ura\u0111ena kompletna medicinska dijagnostika i procena otklanjaju stanja koja se mogu le\u010diti kao \u0161to su nedostatak vitamin B12, bolest \u0161titne \u017elezde, kardiovaskularne bolesti, bolesti krvnih sudova mozga i hroni\u010dne infekcije mozga.<\/p>

      Rana dijagnoza omogu\u0107ava blagovremeno uvo\u0111enje lekova koji su dostupni kod nas i za koje se smatra da odla\u017eu pogor\u0161avanje simptoma bolesti. Tako\u0111e, omogu\u0107ava blagovremeno planiranje budu\u0107nosti, pravljenje finansijskih i zakonskih planova, pristup odgovaraju\u0107im slu\u017ebama i podr\u0161ci.<\/p>

      Kada se postavi dijagnoza, pacijent i negovatelj ili pratilac treba da dobiju informacije o kojoj vrsti demencije je re\u010d, o daljem toku i prognozi bolesti, lekovima koje treba da uzima pacijent, prednostima i ne\u017eeljenim efektima le\u010denja, kao i informacije o odnosu prema obolelom. Lekar bi trebalo da vam objasni stvari tako da ih razumete, odgovori na pitanja, posavetuje i pru\u017ei podr\u0161ku, kao i da saslu\u0161a.<\/p>

      Le\u010denje demencije<\/strong><\/p>

      U terapiji Alchajmerove bolesti koriste se lekovi iz dve velike grupe tzv. inhibitori holinesteraze (donepezil, rivastigmin, galantamin) i antagonisti NMDA receptora (memantin) koji su registrovani u na\u0161oj zemlji. Va\u017eno je da znate da nijedan od lekova koji se koriste ne dovodi do izle\u010denja od demencije. U toku bolesti bi\u0107e potrebni i lekovi koji se koriste za razli\u010dite psihijatrijske simptome kao \u0161to su depresija, apatija, halucinacije, agresija i sl., a to su anksiolitici, antidepresivi i antipsihotici.<\/p>

      Prakti\u010dne preporuke za pacijente<\/strong><\/p>

      Dijagnoza demencije \u0107e verovatno zna\u010diti da \u0107ete morati da pravite promene u svakodnevnom \u017eivotu. Potrebno je da imate na umu da se radi o bolesti koja napreduje, \u0161to zna\u010di da oboleli postaju sve vi\u0161e zavisni od druge osobe i ne mogu samostalno da \u017eive i funkcioni\u0161u. Ovo ne zna\u010di da su potrebne velike promene odmah, ali je dobro da planirate pripreme za mogu\u0107e novonastale situacije u daljem toku bolesti. Bilo bi dobro da sami izaberete osobu od poverenja za rukovanje finansijama. Isto tako, trebalo bi da izrazite svoju \u017eelju oko na\u010dina zbrinjavanja u situacijama kada bude bila potrebna tu\u0111a pomo\u0107 u svakodnevnom \u017eivotu, npr. da li \u0107ete \u017eiveti u svom doma\u0107instvu uz negovatelja ili \u017eelite i\u0107i u dom ili u doma\u0107instvo dece ili ro\u0111aka.<\/p>

      Da li i kome re\u0107i da bolujemo od demencije?<\/strong><\/p>

      Nakon sto saznate svoju dijagnozu trebalo bi da je podelite sa najbli\u017eim prijateljima i ro\u0111acima, neki se mogu upla\u0161iti i povu\u0107i. Osobe koje u po\u010detku ne mogu biti deo kruga podr\u0161ke, mogu se pridru\u017eiti kasnije. Uloge i odgovornosti ro\u0111aka i prijatelja \u0107e se menjati kako bolest napreduje. Neke primarne odgovornosti obolelog od demencije bi\u0107e prene\u0161ene na neku drugu osobu (\u010dlan porodice ili negovatelj). To mo\u017ee biti te\u0161ko, ali prilago\u0111avanje promenama i prihvatanje pomo\u0107i od drugih mo\u017ee pomo\u0107i da dementna osoba du\u017ee ostane nezavisna. Budite otvoreni o svojim ose\u0107anjima. Nau\u010dite tra\u017eiti pomo\u0107 tako \u0161to \u0107ete re\u0107i koju vrstu podr\u0161ke trebate i kako mogu da vam pomognu.<\/p>

      Porodica i prijatelji su veoma va\u017eni!<\/strong><\/p>

      Porodica i prijatelji sigurno imaju klju\u010dnu ulogu u podr\u0161ci osobama sa demencijom, uklju\u010duju\u0107i i dragocenu povezanost sa pro\u0161lo\u0161\u0107u pacijenta. Najva\u017enija stvar koji bli\u017enji mogu da urade je da nastave da podr\u017eavaju pacijenta i ohrabruju ga da ostane aktivan \u010dlan porodice i lokalne zajednice.<\/p>

      Brinite o svom somatskom zdravlju: jedite zdravo i budite aktivni, odmarajte kada ste umorni. Redovno pose\u0107ujte svog izabranog lekara. Bavite se mentalno stimulativnim aktivnostima: \u010ditajte, re\u0161avajte ukr\u0161tenice, probajte neki novi hobi. Razgovarajte sa prijateljima. Ostanite socijalno anga\u017eovani. Radnje koje ste nekada radili lako, posta\u0107e sve te\u017ee. Prihvatanje promena i usvajanje ve\u0161tina u savladavanju prepreka mo\u017ee dovesti do uspostavljanja novog sistema ravnote\u017ee i redukcije stresa.<\/p>

      Prakti\u010dne preporuke za osobe u najbli\u017eoj okolini<\/strong><\/p>

      1. Pre svega, potrebno je obezbediti okolinu bez potencijalnih opasnosti po pacijenta, po mogu\u0107nosti bez preseljenja u novu, nepoznatu sredinu. Urediti prostor sa \u0161to manje name\u0161taja, raspore\u0111enog da ne ometa bezbedan prolaz i kretanje. Obezbediti potencijalno klizave povr\u0161ine tekstilnim podlogama, regulisati tu\u0161eve automatskim termometrima, prilagoditi osvetljenje, lekove, hemikalije, duvan i alkohol dr\u017eati u zatvorenom prostoru,<\/li>
      2. Dobro se informisati o bolesti,<\/li>
      3. Izbegavati kritikovanje pona\u0161anja i konflikte sa osobom pogo\u0111enom demencijom,<\/li>
      4. Jasno strukturisati svakodnevne aktivnosti i ustaliti rutinu (u isto vreme ustajanje, obroci, terapija, odr\u017eavanje higijene),<\/li>
      5. Pokazivati po\u0161tovanje obolelom, uklju\u010divati ga u dono\u0161enje odluka, biti obazriv, razuman i ne\u017ean u komunikaciji i<\/li>
      6. 6.\tU kasnim stadijumima obezbediti obolelom narukvicu sa osnovnim podacima (ime, prezime, adresa, broj telefona osobe za kontakt).<\/li><\/ol>

        Dijagnoza demencije ne predstavlja kraj \u017eivota. Uz odgovaraju\u0107u podr\u0161ku porodice i zajednice, adekvatno le\u010denje i preporuke za organizaciju \u017eivotnih uslova kod ku\u0107e, u domu i u bolnici, mo\u017eemo ovim osobama omogu\u0107iti kvalitetniji i ispunjeniji \u017eivot.<\/p>

        Na\u0161a stremljenja, kao odgovornih u ime struke, usmerena su protiv usamljenosti i izolacije, a ka o\u010duvanju dostojanstva i nezavisnosti u punim granicama (rastu\u0107ih) mogu\u0107nosti.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

        \n\t\t\t\t
        \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

        Dementia is a common name for a series of symptoms that lead to the loss of mental abilities, such as the ability to think, remember, and reason logically, as well as changes in behavior, character, and unexpected changes in mood. Dementia significantly impairs the quality of life. Finding out that you have this disease can […]<\/p>","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"footnotes":""},"class_list":["post-1057","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/liwell.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/1057","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/liwell.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/liwell.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/liwell.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/liwell.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1057"}],"version-history":[{"count":25,"href":"https:\/\/liwell.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/1057\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1227,"href":"https:\/\/liwell.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/1057\/revisions\/1227"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/liwell.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1057"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}